Ko sve ima pravo na bolovanje
Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad odnosno bolovanja kako se to u svakodnevnom govoru kaže – jedno je od važnijih prava iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja, te je kao takvo regulisano odredbama Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Odmah ističemo, da bez obzira na uobičajeni termin „bolovanje“, osiguranici ostvaruju pravo na naknadu zarade iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i u drugim slučajevima, ne samo zbog sopstvene bolesti. Ovim tekstom pokušaćemo u najkraćim crtama da navedemo ko sve ima pravo na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad i u kojim slučajevima.
Naknade zarade zaposlenima i preduzetnicima
Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, koje plaćaju filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), pripada zaposlenima i preduzetnicima. Zakon doduše pominje i javne beležnike i izvršitelje, kao i sveštenike i verske službenike, ali je njihov broj ipak mali i u praksi retko ostvaruju ova prava. Dakle, pre svega govorimo o licima u radnom odnosu i samostalnim delatnicima.
Zakon određuje da navedene kategorije osiguranika imaju pravo na naknadu zarade u 7 slučajeva. Prema tome, nije samo privremena sprečenost za rad zbog bolesti osnov za isplatu naknade zarade zaposlenima i preduzetnicima, već postoji još 6 situacija koje povlače pravo na isplatu bolovanja od strane RFZO i od poslodavca. Ovom prilikom govorićemo samo o zaposlenima.
1) Pravo na naknadu zarade usled bolesti ili povrede van rada
Naravno, kada se govori o naknadi zarade zaposlenima prvo se pomisli na naknadu zarade koja se plaća kada zbog bolesti ili povreda nisu u stanju da rade. To je ono što se u svakodnevnom govoru označava kao „bolovanje“. Bolovanje se plaća kada postoji bolest ili povreda i na radu i van rada, ali postoje značajne razlike u obvezniku plaćanja i visini naknade zarade u te dve situacije.
Prvo govorimo o bolesti ili povredama van rada. Postojanje i dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje, kako to zakon kaže -„stručni-medicinski organ“. Radi se o izabranim lekarima i lekarskim komisijama RFZO. Prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, od 61. dana prvostepena lekarska komisija filijale RFZO. Na ocene lekara postoji mogućnost prigovora prvostepenoj lekarskoj komisiji, a protiv ocene prvostepene komisije moguća je primedba drugostepenoj lekarskoj komisiji.
Ko plaća naknadu zarade i u kom iznosu? Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac u visini 65% od osnovice, a osnovicu čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavca u poslednjih 12 meseci. Ako uopšte nema plaćenu zaradu kod tog poslodavca, onda poslodavac plaća 65% od zarade dogovorene ugovorom o radu. Od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO, takođe u visini 65% od prosečne zarade osiguranika iz poslednjih 12 meseci, (dakle ovde se računaju i zarade kod prethodnog poslodavca, ako ulaze u poslednjih 12 meseci). Za one mesece u kojima nema zarade, kod naknade koju plaća RFZO, računa se minimalna zarada za te mesece. Primera radi, u poslednjih 12 meseci pre meseca započinjanja bolovanja postoje 3 zarade kod sadašnjeg poslodavca, 6 zarada kod prethodnog i tri meseca bez zarade. RFZO kod računanja osnovice za obračun naknade zarade sabira zarade kod sadašnjeg poslodavca, prethodnog poslodavca i dodaje tri minimalca za one mesece u kojima osiguranik nije radio. Tako se dobije prosečna zarada od koje se plaća 65%. Naravno, radi se o 65% bruto zarade, jer se kod naknade zarade plaćaju i doprinosi za socijalno osiguranje.
2) Pravo na „trudničko“ bolovanje
Drugi razlog za privremenu sprečenost za rad jesu bolesti ili komplikacije u vezi sa trudnoćom, odnosno tzv. trudničko bolovanje. Takođe prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar (izabrani ginekolog), a od 61. dana lekarske komsiije RFZO.
Ko plaća naknadu zarade i u kom iznosu? Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac u visini 100% od osnovice, a osnovicu čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavca u poslednjih 12 meseci. Ako uopšte nema plaćenu zaradu kod tog poslodavca, onda poslodavac plaća 100% od zarade dogovorene ugovorom o radu. Od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO, takođe u visini 100% od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci, s tim što se ovde računaju i zarade kod prethodnog poslodavca, ako ulaze u poslednjih 12 meseci. Za one mesece iz perioda od 12 meseci u kojima nema zarade, a za potrebe računanja osnovice, ukalkuliše se minimalna zarada.
3) Pravo na naknadu zarade usled bolesti ili povrede na radu
Ovde se takođe na isti način utvrđuje dužina sprečenosti za rad, kao kod „običnog“ bolovanja, s tim da prijavu povrede na radu mora da učini poslodavac filijali RFZO. Razlika u odnosu na bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada e u obvezniku plaćanja i visini naknade.
Ko plaća naknadu zarade i u kom iznosu? Bolovanje od početka, pa sve dok traje (ali najduže dok traje radni odnos), plaća poslodavac u visini 100% od osnovice. Osnovica se računa isto kao i u prethodnom poglavlju-čini je prosečna zarada koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavca u poslednjih 12 meseci. Ako uopšte nema plaćenu zaradu kod tog poslodavca, onda poslodavac plaća 100% od zarade predviđene ugovorom o radu. Filijala RFZO postaje obveznik plaćanja samo ako kod lica postoji sprečenost za rad zbog povrede ili bolesti na radu, a radni odnos je prestao (npr istekao je ugovor na određeno vreme). RFZO tada nastavlja isplatu koju je plaćao poslodavac dok traje bolovanje.
4) Pravo na naknadu zarade zbog nege bolesnog člana porodice
Četvrti mogući osnov za bolovanje jeste nega člana porodice: zaposlenom pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju, u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, najduže do 15 dana, a prvostepena lekarska komisija RFZO može da produži najduže do 30 dana. Ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, lekar ceni bolovanje najduže do sedam dana, a prvostepena lekarska komisija može do 14 dana najduže. Izuzetno od svega navedenog, u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice i mimo navedenih limita u trajanju.
Ko plaća naknadu zarade kod nege člana porodice i u kom iznosu? Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac u visini 65% od osnovice, a osnovicu čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavca poslednjih 12 meseci. Ako uopšte nema plaćenu zaradu kod tog poslodavca, onda poslodavac plaća 65% od zarade dogovorene ugovorom o radu. Od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO, takođe u visini 65% od prosečne zarade osiguranika iz poslednjih 12 meseci, s tim što se ovde računaju i zarade kod prethodnog poslodavca, ako ulaze u poslednjih 12 meseci. Za one mesece u kojima nema zarade, kod naknade koju plaća RFZO računa se minimalna zarada za te mesece. Izuzetak u pogledu isplatioca-bolovanje zbog nege deteta do tri godine starosti-od prvog dana plaća RFZO, takođe 65% osnovice. Izuzetak u pogledu visine- nega teško obolelog deteta-plaća se 100% osnovice.
5) Pravo na naknadu zarade zbog obavezne izolacije
Peti zakonski razlog privremene sprečenosti za rad koji povlači sa sobom pravo na isplatu naknade zarade jeste razlog koji se naročiti aktuelizovao u poslednje dve godine: zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini. Svakako, u uslovima covid-19 ovo je postalo veoma čest osnov za bolovanje. Ovo je jedini osnov koji može da utvrdi i neki organ koji nije izabrani lekar ili lekarska komisija-naime sanitarna isnpekcija je izdala mnogo rešenja članovima porodice obolelih od covid-19 koji su na osnovu tog rešenja bili na bolovanju. Postojanje i dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje nadležni organ rešenjem. U svim ostalim slučajevima potrebu izolacije određuje lekar, tako sprečenost za rad prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, od 61. dana lekarske komisije filijale RFZO.
Ko plaća naknadu zarade i u kom iznosu? Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac u visini 65% od osnovice, a osnovicu čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavcau poslednjih 12 meseci. Ako uopšte nema plaćenu zaradu kod tog poslodavca, onda poslodavac plaća 65% od zarade dogovorene ugovorom o radu. Od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO, takođe u visini 65% od prosečne zarade osiguranika iz poslednjih 12 meseci, s tim što se ovde računaju i zarade kod prethodnog poslodavca, ako ulaze u poslednjih 12 meseci. Za one mesece u kojima nema zarade, kod naknade koju plaća RFZO računa se minimalna zarada za te mesece.
6) Pravo na naknadu zarade zbog davanja organa
Šesti mogući osnov za bolovanje jeste zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva (izuzev krvi) .
Od prvog dana bolovanje plaća filijala RFZO u visini 100% od prosečne zarade osiguranika iz poslednjih 12 meseci (računaju se i zarade kod prethodnog poslodavca, ako ulaze u poslednjih 12 meseci). Za one mesece u kojima nema zarade, računa se minimalna zarada za te mesece.
7) Pravo na naknadu zarade zbog pratnje bolesnom licu tokom lečenja
Njazad, sedmi mogući osnov za bolovanje jeste u slučaju kada je zaposleni određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac u visini 65% od osnovice, a osnovicu čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavcau poslednjih 12 meseci. Ako uopšte nema plaćenu zaradu kod tog poslodavca, onda poslodavac plaća 65% od zarade dogovorene ugovorom o radu. Od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO, takođe u visini 65% od prosečne zarade osiguranika iz poslednjih 12 meseci, s tim što se ovde računaju i zarade kod prethodnog poslodavca, ako ulaze u poslednjih 12 meseci. Za one mesece u kojima nema zarade, kod naknade koju plaća RFZO računa se minimalna zarada za te mesece.
U ovom tesktu smo pokušali da jednu široku temu prezentujemo u najkraćim mogućim crtama, to jest da definišemo koji su to zakonom propisani mogući razlozi za bolovanje. Pojedinačnim od nabrojanih 7 mogućih osnova za bolovanje, onima koji su češći u praksi, bavićemo se u narednom periodu posebnim tekstovima, kao i samom procedurom otvaranja bolovanja, isplate naknade zarade i mogućim zloupotrebama bolovanja.
Српски језик